vuka vuka logo

Dodaci ishrani nisu zamena za uravnoteženu, raznovrsnu ishranu i zdrav način života.

U redu

Koji su fizički i psihološki uzroci usled kojih dolazi do ED?

Uopšteno, uzrok erektilne disfunkcije može biti izazvan psihičkim (psihogenim) ili fizičkim (organskim) faktorima, ili, što je najčešći slučaj, njihovim kombinovanim dejstvom. U 80-90% slučajeva erektilna disfunkcija u vezi je sa fizičkim ili zdravstvenim stanjem. Međutim, do pre 15 godina verovalo se, da je kod većine muškaraca impotencija posledica psiholoških problema.

Uzroci erektilne disfunkcije kod osoba posle šeste decenije života najčešće su organske prirode. S druge strane, kod mladih muškaraca najčešće se radi o psihogenoj formi. Psihogena impotencija obično nastaje naglo, i u tom slučaju muškarac ima kvalitetne jutarnje erekcije, dok ih tokom dana ponekad postiže, a ponekad ne. S druge strane, organska – fizička impotencija kod muškaraca se razvija sporije, tj. postepeno, ali erektilna disfunkcija stalno napreduje tokom dužeg vremenskog perioda.

Faktori rizika za nastanak erektilne disfunkcije

Osim procesa starenja (eng. aging), drugi kardiovaskularni faktori rizika kao što su: hipertenzija, dijabetes, gojaznost, pušenje, dislipidemija, metabolički sindrom, kako je pokazano, značajno su povezani sa ED. Iz navedenih razloga predloženo je da se ED razmatra kao vaskularno oboljenje, odnosno, smatra se ranom manifestacijom (znakom) značajnih subkliničkih sistemskih poremećaja koji naknadno mogu dovesti do simptomatske kardiovaskularne bolesti. Prevalencija ED među obolelima od dijabetesa koji su stariji od 60 godina je oko 75%, i raste proporcionalno sa ozbiljnošću oboljenja. Endotelna disfunkcija i penilna arterioskleroza predstavljaju zajednički imenitelj između ED i šećerne bolesti. Udruženost između koronarne bolesti i ED je po prvi put ustanovljena 2002. godine studijom Montorsi et al., koji je prijavio da je oko 50% pacijenata sa akutnim bolom u grudima i angiografski dokumentovanom bolešću koronarnih arterija imalo ED. Seksualna disfunkcija prethodi oboljenju koronarnih arterija u oko 70% slučajeva i  klinički se ispoljava tri godine pre koronarnih simptoma, što implicira da postoji i jasna vremenska povezanost između ova dva oboljenja. Navedeni podaci ističu moguću zajedničku patološku vezu između ova dva stanja, te je ED predložena kao biomarker koji je odgovoran za nastanak simptomatske bolesti koronarnih arterija.

Da vaši voljeni ne bi brinuli o vašem zdravlju probajte tablete za potenciju

Iako je normalna erektilna funkcija neurovaskularni događaj, moduliran hormonalnim i psihološkim faktorima, glavnu ulogu u fiziologiji erekcije igra integritet endotela krvih sudova penisa. Erekcija zavisi od seksualne stimulacije, koja izaziva oslobađanje azot oksida (NO) i drugih endotelnih faktora koji uzrokuju relaksaciju glatkih mišića arterija odgovornih za snabdevanje krvlju erektilnog tkiva penisa, čime se povećava protok krvi kroz telo penisa, dok je okludiran venski odliv. Sled navedenih događaja vodi „zarobljavanju“ krvi u kavernoznim telima penisa i značajnog porasta intrakavernoznog pritiska koji rezultira u nastanku erekcije. Dakle, očuvani integritet krvnih sudova je ključna komponenta fiziologije penilne erekcije, tako da se ED smatra vaskularnom bolešću kod mnogih pacijenata. Inicijalno oštećenje endotel - zavisne vazodilatacije, može dovesti do brojnih strukturalnih vaskularnih abnormalnosti koje rezultiraju u aterosklerozi penilnih arterija i njihovoj stenozi koja limitira protok krvi.

Zajednički patofiziološki mehanizam koji povezuje ED i koronarnu bolest je predložena hipoteza protoka arterijskih krvih sudova. Naime, ekspozicija zajedničkim faktorima rizika može dovesti do endotelne disfunkcije i stenoze koja limitira protok kroz krvne sudove. Obzirom na sistemsku prirodu ateroskleroze, može se pretpostaviti da ona obuhvata sva vaskularna korita, ali da je početak simptoma povezan sa arterijskim kalibrom (lumenom suda). Veći krvni sudovi, svakako bolje tolerišu endotelnu disfunkciju u odnosu na manje. Promer penilnih arterija je manji (1 - 2 mm), u poređenju sa koronarnim arterijama (3 - 4 mm), tako da je značajnije sniženje protoka krvi najpre u erektilnim tkivima u poređenju sa koronarnim arterijama. Penilni vaskularni protok je značajan pokazatelj sistemskih vaskularnih oboljenja, a činjenica je da ED prethodi nastanku srčanih simptoma kod gotovo svih pacijenata sa hroničnim koronarnim sindromom u kako je već navedeno, vremenskom intervalu u proseku od tri godine.

Disfunkcija endotela igra ključnu ulogu u patogenezi ED i koronarne bolesti. Subklinički zapaljenski proces  utiče na funkciju endotela. Brojne studije su pokazale da je početak ED udružen sa povećanom ekspresijom markera inflamacije, odnosno medijatora zapaljenskog procesa kao što su C-reaktivni protein, interleukin (IL-6, IL-10, IL-1b), faktor nekroze tumora, fibrinogen. Hronična inflamacija je uključena u patogenezu metaboličkog sindroma i povećana ekspresija proinflamatornih citokina je prisutna kod gojaznih pacijenata i dijabetičara. Nizak nivo cirkulišućih androgena je asociran sa ED, metaboličkim sindromom, DM i kardiovaskularnim oboljenjima. Testosteron igra glavnu ulogu u kontroli seksualne funkcije, dok je hipogonadizam udružen sa ED. Ciljno tkivo za delovanje androgena je endotel i glatke mišićne ćelije penisa i kardiovaskularnog sistema. Hipogonadizam dovodi do povećanog rizika za aterosklerotično remodeliranje krvnih sudova. Androgeni mogu smanjiti ekspresiju inflamatornih markera u tkivu. Ključna je uloga testosterona u homeostazi vaskularnog tkiva penisa i kardiovaskularnog sistema. Nadoknada tetsosterona rezultira u značajnom poboljšanju seksualne funkcije osoba sa niskim nivoima testosterona.

ED i kardiovaskularnu bolest treba razmotriti kao dve različite manifestacije istog sistemskog poremećaja. Povezanost ova dva oboljenja leži u interakciji između kardiovaskularnih faktora rizika, androgena, hronične inflamacije, što vodi aterosklerozi i nastanku stenoze koja limitira protok kroz krvne sudove. Makroskopski nevidljive promene kao što su endotelijalna disfunkcija i autonomna hiperaktivnost, može delimično objasniti složeni odnos između ED i kardiovaskularne bolesti. ED prethodi ozbiljnim kardiovaskularnim oboljenjima, tako da postavljanje dijagnoze ED nudi prozor u mogućnost za ublažavanje rizika koje nosi koronarna bolest. Danas su razvijeni algoritmi koji identifikuju pacijente sa ED visokog rizika, a koji treba da prođu detaljnu procenu kardiološkog statusa u cilju ordiniranja intenzivnog tretmana za postojeće faktore rizika.

vaskularni uzroci

  • ateroskleroza
  • periferna vaskularna bolest
  • infarkt miokarda
  • arterijska hipertenzija
  • vaskularna povreda od zračne terapije
  • vaskularna povreda od lečenja raka prostate
  • traume krvnih sudova i nerava
  • lekovi za lečenje vaskularnih bolesti

neurološki uzroci

  • epilepsija
  • šlog
  • Multipla skleroza
  • Guillain-Barre sindrom
  • Alchajmerova bolest
  • trauma

endokrini uslovi

  • hipertireoza
  • hipotireoidizam
  • hipogonadizam
  • dijabetes

psihijatrijska stanja

  • depresija
  • udovac sindrom
  • anksioznost
  • post traumatski stresni poremećaj

hematoloških bolesti

  • anemija srpastih ćelija
  • leukemije

lekovi

  • antihipertenzivi
  • antidepresivi, antipsihotici
  • lekovi za terapiju ulskusa (cimetidin)
  • inhibitori 5 - alfa reduktaze
    (finasterid i dutasterid)
  • lekovi za snižavanje holesterola
    (statini)

sistemske bolesti

  • šećerna bolest
  • skleroderma
  • bubrežne insuficijencije
  • ciroza jetre
  • idiopatska hemohromatoza
  • maligna oboljenja i njihov
    tretman
  • dislipidemija
  • hipertenzija

respiratorna oboljenja

  • hronična opstruktivna bolest pluća
  • apnea

lokalni status genitalija

  • Pejronijeva bolest
  • epispadija
  • prijapizma
  • micropenis

uhranjenosti

  • malnutracija
  • nedostatak cinka

hirurške procedure

  • mozga i kičmene moždine
  • u retroperitoneumu ili karlice aorte limfnih čvorova
  • aorto-ilijačni i aorto-femoralni bajpas
  • abdominalne operacije
  • proctocolectomia
  • transuretralna resekcija prostate
  • radikalna prostatektomija
  • kriohirurgija prostate
  • cistektomija

TABELA: Fizički faktori rizika za erektilnu disfunkciju

Psihološki uzroci erektilne disfunkcije

Istraživanja pokazuju da je psihološki faktor odgovoran za 15% (10% do 20%) svih slučajeva erektilne disfunkcije. Brojni psihološki faktori, tj. negativne emocije su veoma raznovrsni i grubo se dele na: smetnje u psihoseksualnom razvoju, smetnje u partnersko-bračnom odnosu i situacione okolnosti, u kojima se obavlja seksualna aktivnost. Mozak ima ključnu ulogu u pokretanju kaskade fizioloških događaja koji izazivaju erekciju, počevši sa osećanjima seksualnog uzbuđenja. Problemi erekcije će svako uzrokovati značajnu psihološku i emocionalnu reakciju kod većine muškaraca, što se često opisuje kao obrazac anksioznosti i stresa koji mogu dodatno ometati normalnu seksualnu funkciju. Nekoliko stanja mogu izazvati ili pogoršati erektilnu disfunkciju:

  • Depresija, anksioznost - je čest uzrok erektilne disfunkcije. Pacijenti koji se leče antidepresivima, kao nuspojavu mogu imati pojavu impotencije. Proces može biti i obrnut, mada muškarci retko obole od klinički manifestne depresije zbog već postojeće erektilne disfunkcije.

  • Stres - je moguće kontrolisati, obzirom da je on posledica reakcije na stresne situacije. Promena raspoloženja, tuga i briga su neki od simptoma stresa. Stres zbog posla, braka, finansija, često je uzrok erektilne disfunkcije.

  • Osećaj krivice i nizak stepen samopoštovanja, problemi zbog loše komunikacije sa okolinom, strah od epizode neuspeha, bez obzira na uzrok, može propagirati dalji psihološki stres koji vodi ka novom erektilnom neuspehu. Erektilna disfunkcija, kako je napomenuto je proces koji se razvija sa starenjem i/ili može biti u vezi sa depresijom zbog gubitka dugogodišnjeg partnera- sindrom udovca.

Vuka Vuka. Samo čvrsto.

Rešenje za vaš problem sa erekcijom je Vuka Vuka. Samo čvrsto.