vuka vuka logo

Dodaci ishrani nisu zamena za uravnoteženu, raznovrsnu ishranu i zdrav način života.

U redu

Kako se postavlja dijagnoza ED?

Prvi korak u dijagnostikovanju ED je detaljna anamneza, odnosno istorija bolesti koja uključuje sledeće:

  • Seksualna anamneza
  • Medicinska i hirurška anamneza
  • Psihološka anamneza
  • Anamneza upotrebe lekova i eventualno opioidnih sredstava (psiho stimulusa).


ED je svakako osetljiva tema, tako da lekar mora da uzme u obzir nivo komfora pacijenta. Dakle, tokom razgovora, se otvara mogućnost da se kroz ciljana pitanja olakša komunikacija i uspostavi kvalitetan odnos sa pacijentom, ili sa parom koji je uključen u lečenje. U kliničkoj praksi primenjuju se Formalni upitnici, koji mogu pružiti dragocenu pomoću u definisanju stepena ovog problema.

Seksualna anamneza

Uzimanje seksualne anamneze omogućava lekaru da počne formiranje objektivnog mišljenja o stepenu problema, kao i da proceni međuljudske odnose između pacijenta i njegovog seksualnog partnera. Pitanje o seksualnom aspektu zdravlja pacijenta koje treba u razgovoru očekivati od lekara može biti formulisano kao: „Kakav je vaš seksualni život?. Ukoliko odgovor pacijenta nije jasan, brz i direktan: Sve je u redu“ , bilo koji drugi odgovor, ili čak samo kašnjenje u odgovoru treba da sugeriše na potencijalnu mogućnost postojanja erektilne disfunkcije.

Istorijom određenih bolesti možete dijagnostikovati problem sa potencijom


Anamnestičko ispitivanje može biti usmereno ka određivanju koji deo erektilnog puta nije zadovoljavajući po proceni pacijenta, tako da će lekar postaviti sledeća pitanja, u cilju jasnog opisa problema:


  • Da li imate poteškoće u postizanju erekcije?
  • Da imate noćne ili jutarnje erekcije?
  • Da li je erekcija dovoljno kvalitetna  za penetraciju?
  • Da li se erekcija može održati dovoljno dugo da bi odnos bio kvalitetan?
  • Da li se javlja ejakulacija?
  • Da li se bol ili nelagodnost javljaju sa ejakulacijom?
  • Da li postiji prerana ejakulacija? Da li oba partnera dožive seksualno zadovoljstvo?
  • Da li se ED pogoršava ili je stabilna?
  • Da li ste ikada imali traumatično seksualno iskustvo?
  • Da li koristite bilo koju vrstu kontraceptiva, kao što su kondomi?
  • Da li imate krivinu penisa (Pejronijeva bolest)?
  • Koliko često imate seksualne aktivnosti?
  • Da li je to obično spontano ili planirano?
  • Da li ste već pokušali bilo kakve tretmane?
  • Do kog stepena želite da nastavite ispitivanje u cilju određivanja uzroka ED?
  • Koliko je ovo pitanje važno za vas?...

Prevremena (rana) ejakulacija obično se javlja kod muškaraca mlađih od 40 godina. Ovaj problem može proizvesti veliku količinu stresa u odnosu seksualnog para. Međutim, sam podatak o postojanju prerane ejakulacije, često se susreće kod muškaraca koji u kasnijim godinama imaju problem erektilne disfunkcije.

Medicinska i hirurška anamneza

Anamnestički podaci od interesa vezani su za prethodne hirurške procedure i druga oboljenja. Pored podataka opštem stanju, značajni su podaci o operacijama u karlici, prethodnim hirurškim intervencijama zbog bolesti prostate, podatak o zračnom tretmanu prostate i podaci o eventalnoj traumi. Posebno, pitanja od interesa se odnose na kardiovaskularne faktore rizika, kao što su hipertenzija, dijabetes, gojaznost, dislipidemija, i porodična istorija srčanog oboljenja.

Anamneza psihičkog statusa

U proceni erektilne disfunkcije, potrebno je da se proceni psihičko stanje pacijenta, sa posebnim osvrtom na sledeće: simptome depresije, gubitak libida, problemi i napetost u seksualnom odnosu, nesanica, letargija, ćudljivost, stres sa posla ili stres iz drugih izvora.

Posebno je važno da pacijent prikaže svoje tumačenje problema. U tom cilju, mogu se od lekara očekivati sledeća pitanja kao što su:

  • Da li se početak ED podudara sa određenim događajem (velika operacija ili razvod)?

  • Da li ste doživeli smrtni slučaj bliske osobe?

  • Da li je smanjena seksualna želja?

  • Da li je vaša smanjena seksualna želja primarni simptom, ili je to samo reakcija na loš kvalitet  seksualnog života?

  • Da li imate osećaj anksioznosti?

Čista psihogena impotencija je relativno retka. Karakteriše je objektivno prisustvo dobrih noćnih i jutarnjih erekcija i negativnih nalaza na sprovedenim dijagnostičkim procedurama. Međutim, psihogena komponenta je često prisutna i kod muškaraca sa organskom ED. Podatak dobijen od pacijenta, koji govori o varijabilnom kvalitetu erekcija, tako da erekcija može biti potpuno odsutna jedan dan, ali praktično normalna sledećeg dana, ukazuje na psihogeni uzrok. Sa druge strane, 100% muškaraca sa teškom depresijom ima ED. U kliničkoj praksi u upotrebi su različite forme upitnika, koje se koriste u cilju objektivizacije simptoma erektilne disfunkcije tokom procene pacijenata, uključujući: Internacionalni indeks erektilne funkcije (IIEF), profil seksualnog odnosa (SEP), (GAK), (SEAR).

Anamnestički podaci o upotrebi lekova i nedozvoljenih sredstava

Tokom razgovora sa pacijentom, potrebno je da se dobije podatak o lekovima koji su korišćeni tokom protekle godine, uključujući i sve vitamine i druge dijetetske suplemente. Brojni lekovi su povezani sa ED, uključujući: antihipertenzivni lekovi, antiulkusni lekovi (na primer, inhibitori protonske pumpe [PPI] i cimetidin), lekovi za snižavanje lipida (statini i fibrati), lekovi za lečenje benignog uvećanja prostate (inhibitori 5-alfa reduktaze), antidepresivi, antipsihotici, testosteron i anabolički steroidi. Neophodno je dokumentovati upotrebu duvana, unos alkohola, kofeina i (zlo)upotrebu droga.

Drugi korak u dijagnostici ED podrazumeva fizikalni pregled, koji u cilju procene stanje urogenitalnog, vaskularnog i neurološkog sistema, treba da obuhvati:

Merenje krvnog pritiska, procenu stanja perifernih pulseva, procenu periferne osetljivosti, status genitalija i prostate, veličinu i teksturu testisa, prisustvo pasemenika i vas deferens, procenu eventualnih anatomskih abnormalnosti penisa (hipospadija i Peironie plaka).

  1. Laboratorijske analize za erektilnu disfunkciju (ED) usmerene su informacijama prikupljenim tokom razgovora sa pacijentom.

Analize mogu da obuhvate hormonske testove (testosteron/nivo jutarnjeg testosterona/, LH, prolaktin, tireostimulišući hormon TSH), lipidni status, biohemizam krvi, hemoglobin a 1..., kod pacijenta podobnih za skrining karcinoma prostate i PSA i analizu urina.


  1. Funkcionalni testovi – u praksi se izvode samo po indikacijama, a obuhvataju: ubrizgavanje prostaglandina E1 u penis i procenu kvaliteta erekcije.
  2. Imidžing studije  u praksi se retko izvode, osim u situacijama koje uključuju povrede karlice ili nakon operacija u maloj karlici. Ultrasonografija penisa, Transrektalni ultrazvuk, Angiografija krvnih sudova penisa (kod pacijenata koji su potencijalni kandidati za vaskularnu hirurgiju), odnosno Kavernozografija.

    Vuka Vuka. Samo čvrsto.

    Rešenje za vaš problem sa erekcijom je Vuka Vuka. Samo čvrsto.